Nedavno sam se vratio iz posete klijentu iz Irske, i prenosim vam fantastična iskustva sa ovog putovanja.
Projekat koji razvijamo već nekoliko godina za našeg klijenta, veliku turisticku agenciju iz Irske, bavi se aktivnim odmorom na rutama Camino de Santiago (Way of St James) i obuhvata putovanja po Irskoj, Italiji, Francuskoj i Španiji.
Prva 3 dana posete bio sam u Dablinu i navikavao se na drugačiji saobraćajni sistem, gde je volan na desnoj strani, a vozim se levom stranom ulice.
Svoje slobodno vreme, uglavnom smo provodili u poseti zanimljivostima koje su vezane za Irsku:
Posetili smo Phoenix Park, jedan od lepših parkova gde je moguće naleteti i na divlje životinje (jeleni, zečevi, veverice, lisice). Ono po čemu je ovaj park drugačiji, jeste da je unutar njega smeštena Američka ambasada i predsednička kuća, koja podseća na Belu kuću. U samom parku je moguće videti nekoliko tvrdjava kao i spomenik Wellington Testimonial. U sklopu parka je i Zoološki vrt.
Svratili smo i do Temple bara, jednog od najpoznatijih barova u Dablinu. Iako smo bili u toku dana, naišli smo na popriličnu gužvu zbog jednog od Irskih muzičara koji je imao nastup u pomenutom baru.
Ono što sam primetio jeste da je pivo u Irskoj sa slabijim procentom alkohola, a kad smo kod piva, nemojte da odete iz bara a da ne probate Guinness. A kada smo kod Guinness-a, moguća je poseta fabrici gde možete probati njihovo pivo u restoranu na vrhu tornja. Pored piva, Irci prave i dobar viski.
Kao osoba koja voli stare brodove, najviše pažnje mi je privukao stari brod usidren nedaleko od hotela gde sam se nalazio. Radi se o replici “The Jeanie Johnston” broda, koji je sredinom 19og veka prevozila migrante iz Irske u Ameriku, a u povratku vozio drva.
U blizini hotela bilo je i nekoliko parkova u kojima sam najčešće provodio vreme:
St. Patrick’s Park, mali park sa crkvom posvećenoj St. Patriku, i St. Stephen’s Green, veliki park sa jezerom prepunim patki i labudova.
Trinity College je u tom periodu bio zatvoren za posetioce, tako da nisam uspeo da vidim njihovu biblioteku i knjigu “Book of Kells”.
Naredna 2 dana smo proveli na ostrvu Inishmore. Ostrvo je slabo nasaljeno i to je jedino mesto, gde sam uspeo da čujem irski jezik, dok u ostalim gradovima Dublin, Galway, ljudi pričaju isključivo na engleskom i svi znaci su dvojezični. Na ostrvu smo rešili da sve znamenitosti obidjemo peške i tako smo uspeli da predjemo preko 30km.
Posetili smo preko 10 lokacija, od kojih su meni bile posebno zanimljive:
- Čuveni prirodni bazen, The Wormhole, gde se jednom godišnje održava RedBull Cliff Diving,
- ostatke tvrdjava Dun Aonghasa, kao i čuvene litice koje su visoke preko 30m. Na nekim mestima je more uspevalo da izbaci vodu i preko tih litica,
- ostatke tvrdjave Black Fort,
- najzapadnija tačka ostrva, od te tačke do Amerike jedino vas razdvaja Atlantski okean, nema kopna ili bilo čega drugog osim vode.
Kada smo se vratili u Dablin, rešili smo da isto popodne odemo na ragbi utakmicu izmedju irskog, Leinster rugby, i francuskog, Stade Toulousain tima.
Ispred stadiona sam upoznao dva klijentova prijatelja koji su nam se pridružili na utakmici.
Tu sam mogao da vidim nešto što se retko gde može videti, navijači i jednog i drugog tima sede jedni do drugih, bez obzira na stranu tribine i zajedno komentarišu igru i uživaju u pivu i grickalicama.
Klijent, kao i njegovi prijatelji su navijali za francuski tim, crveni, i bili smo okruženi plavima. Nisam nosio nikakva obeležja navijačke grupe i sledeći potez irskih navijača me iznenadio. Pitali su me da li sam prvi put da ragbi utakmici i ponudili se da mi razjasne nejasnoće koje sam imao tokom sudjenja. Iskreno su priznali da ni oni sami nekad nisu sigurni, šta je sudija svirao zbog komplikovanih pravila. Na kraju utakmice, irski navijači koji su bili oko nas, pozvali su nas u lokalni pab nedaleko od stadiona i razmenili su navijačka obeležja. Tako sam završio sa zastavom Leinster rugby tima u svom koferu.
Nakon uspešne utakmice po irski tim, plasmana u ragbi polufinale i posete pabu, odlučili smo da napravimo rostilj. Tada sam saznao da je jedan od klijentovih prijatelja kuvar sa mišelinovom zvezdicom.
Od njega sam naučio kako spremiti ukusna rebra na roštilju, a ja sam mu pokazao moj skromni recept za ćevape, koje je tada probao prvi put. Ono što tada nisam znao, jeste način na koji francuzi završavaju roštilj, a to je degustacija vina i sireva. Probao sam preko 10 različitih vrsta sireva i naučio jednu bitnu stvar kod degustacije, kako bi neutralisao miris i ukus sira i pripremio nepce za novi, obavezno treba uzeti malo vina, sir nikako ne mirišeš, a ako si ga pomirisao i ne dopada ti se, namaži ga na parče hleba i probaj.
Kada smo kod teme o hrani, Irska nema nacionalnu kuhinju i ponuda hrane je jako slaba, većina jela je uvezena iz Amerike (veliki uticaj Amerike zbog velikog broja Iraca koji su pobegli u nju zbog velikog problema gladi uzrokovane Britanskom vladavinom).
Zaključak putovanja što se tiče Irske, jako lepa zemlja za šetnju i uživanje, ljudi su druželjubivi i prijatni. Uvek ćete naći neko društvo u barovima i pivo im je dobro.
Za hranu nemojte imati prevelika očekivanja ili posetite neki od tematskih restorana (italijanska, španska i kineska kuhinja).
