Svako putovanje ima neku prednost. Ako putnik poseti bolju, bogatiju zemlju, može da nauči kako da poboljša svoju, a ako ode u goru, siromašniju, naučiće kako da uživa u svojoj zemlji. (Samuel Johnson, pisac)
Kompanija Propago
Ledeni dani u Beogradu, odgajanje novorođene ćerke, i svakodnevne ustaljene obaveze,… presekao je poziv moje firme TNation, za poslovni put u kompaniju Propago, Austin (USA).
“Nenade, od vas očekujemo posetu firmi Propago. Prisustvovaćete nizu sastanaka sa Developerima, vođama projekata i vlasnicma u kompaniji Propago, radi prikupljanja sveobuhvatnog znanja o novom delu Deluxe kompanije, što je Propago od skoro. To će pomoći i daljem razvoju kompanije i postizanju novih ciljeva koje je Deluxe postavio pred njih. ”
Pred nama je bio veliki izazov da sakupimo informacije o projektu koji je razvijan 17 godina. Good luck! 😊
Kolega i ja smo prikupili sve dostupne podatke, kako bi se što bolje pripremili za put i krenuli. Za nama je ostao ledeni Beograd, moje dve (supruga i ćerka), a pred nama je bio kontinent koji poznajem iz filmova, knjiga, stripova, brzih restorana koji su ga imitirali ukusima,… Iza mene je ostajalo sve, a ispred mene je bila neizvesnost (teorija profesionalca u meni je govorila: Sve je ok! Imam znanje! Mogu ja to!, a onom klincu u meni je udaralo srce što će se približiti teksaškim kaubojima iz filmova koje je obožavao,…).
Da li ste se ikada osetili kao u onom filmu gde čovek u milionskom gradu okružen ljudima kao u mravinjaku, živi sam, jede sam, putuje do posla sam, radi u sistemu u kome je on broj… i niko ga ne vidi? Tako naučen, posle mnogo godina odlazi na odmor koji je dobio na nekoj lutriji,… odlazi u planinsko selo i tamo, među tek nekih dvadesetak kuća nailazi na dobrodošlicu, zagrljaj te šačice ljudi, koja postaje njegov svet!
E tako je meni bilo kada sam iz New York-a sleteo u Austin (iz mravinjaka u kome nas na aerodromu niko nije video, a ni čuo, pa do tog malog grada u kome su nas ljudi pozdravljali na ulici kao da smo deo njih)! Savršen doček!
Ostin (engl. Austin)
Glavni grad američke savezne države Teksas. On je četvrti grad po veličini u Teksasu. Mnogo veći od njega su Dallas i Houston.
Osnovan je 1839. a ime je dobio po Stephenu F. Austinu, teksaškom revolucionaru i političaru, “ocu Teksasa”.
Ostin se, prema nekim istraživanjima, smatra “najzelenijim” gradom u SAD-u, zbog velikog broja zelenih površina i parkova, kao i izuzetnog napora gradskih vlasti u smanjenju zagađenja.
U gradu se nalazi Teksaški univerzitet (University of Texas at Austin). Univerzitet u Ostinu pohađala je i slavna američka pevačica Janis Joplin i, iako ga nikada nije završila, horde turista obilaze studentski grad i njenu kuću na u ulici Nueces 2812. Bilo je to i mesto psihodeličnih žurki, živih svirki, a komšije i danas prepričavaju da su ne jednom morali da zovu policiju zbog narušavanja kućnog reda. Danas je Ostin poznat kao “Svetska prestonica muzike uživo”.
Ostin pruža dobar uvid u tradiciju juga, ali je i mesto značajnih kulturnih događanja, po čemu je i poznat. Svakog marta u njemu se održava festival muzike, filma i multimedije “South by SouthWest”, koji okupi više od 20.000 ljudi iz celog sveta.
Jug Texasa
Ostin, uz predivnu klimu, s puno sunca i vlage, živi 24 časa. Ima mnogo klubova i restorana koji rade celu noć. Ostin nije mesto za posete muzejima i iskopinama (star je, ili bolje reći: mlad je nekih 200 godina), ali, 148 klubova i više od 200 restorana u centru dovoljno govore kojom vrstom turizma ovde nameravaju da se bave. Posle uragana Katrina, koji je uništio središte zabave – New Orleans, sve više turista seli se upravo na jug Texasa. Nemoguće je nabrojati sva mesta za izlazak, a kuriozitet je bio da smo jedne večeri, nakon dugog sastanka, usred Ostina uspeli da pronađemo i srpsku pljeskavicu! Doduše, imala je ukus Teksasa, a ne Leskovca, ali zadovoljila je apetit i potrebu da se osetimo ‘kao kod kuće’.
Popularne su sve aktivnosti u prirodi, poput golfa, maratona, fudbala, biciklizma ili jedrenja.
Rodeo je deo američkog folklora. Održavaju se i godišnja takmičenja s prestižnim nagradama od nekoliko stotina hiljada dolara. Na tim takmičenjima može se naći i odličan izbor kaubojskih čizama i šešira.
Kuriozitet je arapska pijaca, gde se prodaju umetnički predmeti, nakit i ukrasni predmeti iz Sirije, Egipta i Maroka. I u Ostinu je prisutan kubanski uticaj, a u Šestoj ulici možete pogledati kako se motaju originalne kubanske cigare i kakav je ukus kubanske kafe. Od lokalnih suvenira dobro je poneti neki od kaubojskih simbola, čija je cena vrlo prihvatljiva, zatim domaći čili i teksaški senf, koji se servira uz meso i kobasice.
Što se nas tiče, kobasice smo pojeli, senf takođe, šešire ostavili kaubojima, ali smo u Srbiju doneli savršene utiske.
Napuštajući Texas
Mnogo smo naučili o poslu, mnogo smo naučili o vrednim i dobrim ljudima, lepo smo se družili dve nedelje. Uz dobru saradnju sa timom u Propagu i puno uloženog truda, uspeli smo da ispunimo svoj zadatak i uradimo dobar posao. Prikupili smo važne informacije o projektu i to će našem timu u Beogradu znatno olakšati dalji razvoj aplikacije i rad na projektu. Naša misija je uspešno završena i srećni se vraćamo kući!
Napuštajući Texas, ostavili smo jedan oblik raja na zemlji, ali smo se ipak vratili u tačku iz koje smo došli, jer ljubav koja nas je sačekala zapravo je raj kome težimo. Zagrljaj ćerke i osmeh supruge nemaju cenu, a ja sam postao bogatiji za jedno novo iskustvo.
Adio kauboji.
Vidimo se!
